Мори Мацо, каракацо,
кај си била?
Воденица.
Што си папала?
Топеница.
Камо мене?
Нема тебе!
Пис мацо, мацо!
:))))) Ovo je stara pjesmica iz mog djetinjstva. Baš kao i ovo prastaro jelo. Prosto, jednostavno, seljačko, zasitno, ukusno, hrskavo, a mekano i sočno. :) Jednom riječju, Topenica!
Volim ova stara jela. Imaju mi nekakav poseban štih, bude lijepe uspomene na neke rijetke sretne trenutke u djetinjstvu. :) I dozivaju mi mirise iz bakine kuhinje. :)
Danas sam na poslu dobila komentar od jedne saradnice da je pravila onu moju Jeleninu proju i Kukuruzne piroške i da su joj: - onako, ništa posebno. :) Možda se žena razočarala jer je očekivala Bog zna šta?! :)))) Neke ultra super fascinantne, neodoljive, spešl posebne recepte?! :)))))) No way Hose! :D
Buni me ta miskoncepcija postojanja ovog mog ispusnog ventila. Da, da, moj bijeg od stresa, mučnih situacija i svega negativnog koje mi se nakuplja i koje škodi mom zdravlju. Kako i u samom uvodu, u mom profilu piše da je ovo moj dnevnik gdje ja pišem o nekim svojim životnim dogodovštinama, koje su opet propraćene hranom koja je na neki način povezana sa tim događajima. :) Ja ne želim da budem nova Nigella Lawson. Ja sam samo jedna obična polu luda žena prepuna energije koja nastoji kanalizirati tu istu energiju u mnogo smjerova. A jedan od njih je upravo ovdje, u ovom blogo svemiru. I ništa više od toga. Simply as it is. :) Jednostavnije da ne može biti. :)
Da se vratim ja na svoju topenicu. Bolje bi mi bilo. :)))
Potrebno
- 1 vekna starog hljeba
- 100 ml ulja (ja koristila maslinovo)
- oko 200 gr slanog kravljeg sira
- kašiku, dvije vode
Postupak
Hljeb iščupkati prstima na sitnije komadiće i odložiti u neku posudu. U većoj, dubljoj šerpi dobro ugrijte ulje. Skoro do dimljenja :))) Na tako vrelo ulje ubacite iskidani hljeb i pržite dok komadići hljeba ne postanu rumeni i hrskavi. Maknite šerpu sa ringle i preko prženog hljeba rukom namrvite sir. Vratite šerpu na ringlu, neprastano miješajući dok se sir malo ne otopi. Minut-dva. Na kraju dodajte kašiku ili dvije obične vode, promiješajte i servirajte.
На здравје!
Neodoljivo me podseća na poparu, samo sa šmekom. Ne brigaj za koleginice, prave kuvarice znaju da ocene recept samo po sastojcima, da li im se sviđa, da li im se ne sviđa, da li će uspeti ili ne, pa što su onda i počinjale sa pravljenjem kad im je onako.
OdgovoriIzbrišiJa volim svašta nešto novo da probam, volim gastrofusion, volim starinske recepte, volim čvarke, volim škampe, volim iznutrice, volim Roquefort.... Dobro jelo je dobro jelo i to je to!
Da, da popara! :))) Dobro si se sjetila. :)
OdgovoriIzbrišiA za saradnicu.. ma glej, ja mislim da se na poslu moj blog nekako drugačije doživljava od onoga kako ga ja doživljavam? Sve nekako takav osjećaj imam. A on ustvari služi da ja istresem svu negativnu energiju koju nakupim tamo gdje radim. I još od nekih drugih mjesta, stresnih. I da mi ostane trag bakinih recepata. Neka zaboravljena jela da sačuvam od zaborava. Da probam nešto novo, pa da poslije podijelim svoja razmišljanja oko tog jela/recepta sa vama. I to je to. Ništa više od toga. :)
I da, i ja volim i crni kavijar, i čvarke one fine duhan čvarke, i prizrenski sudžuk i fini pršut, još finiji sir, a bome i topenicu i krišku hljeba sa mašću, soli i crvene ljute paprike. :) Ludo je, ali je i zabavno. :)
Odlicna ti je Topenica! I ja volim ta starinska jela, bude secanja i, definitivno, nikada ne izlaze "iz mode". Sto se tebe tice, uzivam u svakom tvom postu (koji stignem ispratiti) i dozivljavam te kao jednu vedru osobu koja na veoma zanimljiv nacin deli svoj pogled na svet sa drugim ljudima :) Volim navratiti u ovaj tvoj kutak posle dana punog jurnjave da se malo opustim, a cesto se i nasmejem nekim tvojim dogodovstinama ;) A sto se koleginice tice, svi mi imamo razlicite ukuse i ono sto jedne cini zadovoljnima druge u potpunosti razocara... pa ni kuci ne uspevamo uvek ugoditi svima, zar ne? Puno te pozdravljam
OdgovoriIzbrišiPosto radim vikend,svako nedeljno jutro pravim lepinje za drustvo sa kojim radim,ostalima je to cudno,da kako mogu jesti lepinje svake nedjelje i jos se zezati tako rano sa tijestom...kada bi samo znali da naprave,mislim da nikada nebi odustali od toga..nama pase,jos ako se nade i sira i vrhnja..odradimo dorucak i rucak odjednom..ne mogu ja njima sve praviti ali sam ih zato zarazila sa blogom i coolinarikom...!!
OdgovoriIzbrišia o cvarcima mogu samo da sanjam :(
pravi ponekada mm ali sada je i on odustao jer zima brzo prosla,a vrucina nam je vec dosla !!!
I mene asocira na poparu, samo malo "jaču", zbog prženja hleba. Inače, ja sam ti neko ko stare recepte uvažava. Zašto? Na prvi pogled mnogi bi rekli nema tu umetnosti, kombinacija i sličnog, svega što se danas spaja a možda je nespojivo! Kuhinja iz ranijeg doba, naročito na našim prostorima, bila je mesto gde se od NIČEG ili NEČEG MALO pripremalo SVE ili MALO VIŠE. Umetnost je to - kako nije kad je trebalo od ničega napraviti nešto, a nema se od čega. Prvo siromaštvo, a drugo sociološke i kulturne prilike nametnule su da je najbitnije bilo prehraniti se a ne rasipati se. E, zato cenim stare recepte! Sve je skromno a ukusno i nikad mi ne mogu dosaditi. Hvala za još jedan "starinski" recept u nizu, koji ću rado sačuvati. Volim novotarije i nisam tradicionalista ali znam na kojoj potki je novotarija nastala i da novog nema bez starog:)A, koleginica je možda "jela očima", pa je očekivala nešto mnogo bolje od onog što objektivno čini recept. Sastojci, sastojci i samo sastojci. Slažem se da svaki dobar poznavalac kuhinje po sastavu namirnica koje čine recept zna šta bi mogao da očekuje:) Pozdrav:))
OdgovoriIzbrišiSlatka pjesmica i opet sam nešto novo naučila o jelima iz ovih naših krajeva. I naravno, zašto bi naši recepti morali biti spektakularni? Njavažnije je da održimo obećanje dano samoj sebi i da uživamo u kuhanju, pisanju o jelima i ovakvom virtualnom druženju. A ostalo će doći ili neće, ali tko mari?!
OdgovoriIzbriši:))) I meni je ovo poznato kao stara dobra popara!
OdgovoriIzbrišiI baš ti hvala što si me podsjetila.
I meni je blog bijeg od stvarnosti, stresa i druženje sa meni bliskim ljudima, doduše virtualno ali, čini mi zadovoljstvo. Mi se razumijemo a drugi,... njihov problem. Ima krasnih ljudi koji se istinski dive, nekima je čudno pisati o hrani a ima i onih drugih koji misle da je svako jelo vrhunski užitak. Kako kome, ukusi su različiti!
@ Nale, bravo! Upravo je to srž ovih starinskih jela: od ničeg napraviti nešto. A da to "nešto" usput bude i fino i jestivo. :) Znamo kako se živjelo ranije i da su poneki recepti koji se nama čine smješno jednostavni zbog skromnog sastava namirnica, nekad smatrane pravim blagom, zbog ulja u njima, zbog narančinih korica, zbog cimeta.. :))) Eh.. zato hoću da sačuvam stare recepte, posebno recepte iz podneblja odakle ja potičem. ne za šta drugo, već da to bude naslijeđe mojim budućim naraštajima. :) Da se pamte i ne zaborave. :)
OdgovoriIzbriši@ Katarzis, tako je! Ljepota je u očima posmatrača. :)
@ Snježo, jel se popara pravi na identičan način? Ima li ko recept za poparu? :) Kod nas u MKD popara znači komadići hljeba namočeni u mlijeko (sa šećerom) ili u jogurtu. :) Sve ostalo je topenica, iako sam recimo u mavrovskom kraju u jednoj krčmici jela topenicu koja je ustvari kačamak napravljen od kukuruznog brašna mljevenog u tradicionalnom mlinu. :)
Popara je kod nas stari hleb koji su ubaci u kipuću slanu vodu sa malo ulja ili masti dok se ne dobije gušća smesa sa delovima korice koji ostanu u komadu, pa se pred kraj doda slan jak stari sir onako da se razvuče u konce u njoj.
OdgovoriIzbrišiVidis, i ja znam za ovu poparu koju je Jelena opisala, ali i ova tvoja topenica odlicno zvuci...eto, sada recimo prvi put cujem za nju, i ostala bih u neznanju da nisi napisala receptic;))
OdgovoriIzbrišija za ovo jelo nikad nisam čula, moja ga baka nije radila
OdgovoriIzbrišiNikad nisam bio ljubitelj ni popare ni topenice a moja baka je to redovno pravila, da se hleb ne baci. Ispravan rezon, jer stvarno je šteta baciti hleb. Ima međutim nekoliko načina za upotrebu starog hleba, koje ja koristim a verujem i većina ljudi. Prženice su najčećši način. Tost mi je omiljena hrana, i obično napečem punu činiju tosta i jedem ga radije čak i od svežeg hleba. Međutim moj favorit su ćufte od hleba. Tačno je da su to čufte od hleba mada u njima ima i mesa. Radi se o tome da na veknu hleba ide 200-300 gr mesa, mada je sasvim dobro da se unutra nastruže i tog nekog jakog tvrdog sira. Znači potopiš hleb u vodu, i iscediš vodu kolko god možeš. Ubaciš meso ili sir, i obavezno jedno ili dva jajeta. Ako se to sve malo razredi a ume, ako nisi iscedila svu vodu, moraš dodati još i prezle, da se napravi dovoljno gusta smesa da bi se valjale ćufte. Ja ne stavljam nikakve začine, naročito ne stavljam crni luk, ili nedaj bože beli. Samo soli i bibera. Ništa više. Poenta je u pečenju. Ovakve ćufte moraju da se peku u dubokom ulju na jako tihoj vatri. Pečenje traje nekih 40 minuta, da one dobiju ne samo boju nego i koricu od 2-3 milimetra. Unutra su meke a spolja tvrde i hrskave. Treba ih pojesti sve dok su vruće, i najbolje ih je držati na nekom mestu koje je prolazno. Ja imam trpezarijski sto u predsoblju, i kad god idem u kuhinju, ili u kupatilo, moram proći pored tog stola. Kad god prođem ja maznem par komada da imam za usput. Veliki je to stan 42 kvadrata, ne treba čovek nikad da se zaputi u udaljene delove, a da ne ponese i nešto hrane za usput. :)))
OdgovoriIzbriši@ Nina, a uvijek se nauči nešto novo po ovim blogovima :)
OdgovoriIzbriši@ Dade, prženice - redovno na stolu, a o tostu/ovima i da ne pričam. Ali u zadnje vrijeme me stalno peglaju da im pravim topenicu. Ko će ih znati šta ih je spopalo. Tušiće me dok im ne dosadi, pa će se opet vratiti na obožavane im tostove. :)))
Drugi razlog (meni važniji)objave recepta je da ga sačuvam od zaborava i plus mi je dio bakinog naslijeđa. Bake više nema, a praveći jela koja je ona pravila, osjećam da mi je blizu...
Što se tiče onih tvojih kuglica, ja mislim da nemam toliko živaca da ih pržim 40 minuta u dubokom ulju, na tihoj vatri. :))) Ali bi ih rado probala kada bi ih neko drugi napravio? :PPPPPP :)))))
Poznati su mi ti neki komentari na blog tipa "a ja sam mislio/la da ćeš ti tamo ...." ne znam što sada objavljivati. Blog je blog a ne znanstveni rad :), ali ne objašnjavam previše već objavljujem po svome i veselim se svakom novom druženju sa blogo kolegicama i kolegama.
OdgovoriIzbrišiZnam da hoćeš , ali eto da napomenem :), svakako nastavljaš ovako po svome, ja uživam u tvom blogu i u svakom receptu kojega objaviš isprobala ga ja ili ne.
Recepte kao ovaj, starinske , iz naroda, jako volim i cijenim, odličan ! Topenica mi ovako poslužena super izgleda !
Ovo meni zvuci bas ukusno, i dodje mi odmah da idem da ih pravim, jer stari hleb meni raste neverovatnom brzinom po kuhinjskim elementima :) Przeni hleb, uopste przeno testo, osim sto je zlo za zdravlje za sve ostalo je MELEM :)))
OdgovoriIzbrišiKod nas se pravila popara, ova kuvana koju Jelena pominje, a ovo ne. Volim poparu, kod nas u njoj obavezno ide i puter i kajmak, dok se kuva, a sir se namrvi u tanjiru. Mozda je nekad bilo sirotinjsko jelo, sad je citava gozba ;)
Za poparu, na "moderan" nacin
OdgovoriIzbriši500 ml vode, 250-300 g hleba, so, 50 g putera, 100 g kajmaka (to kuvas zajedno) + sir za odozgo, neki stari, slani, mrvljivi :)
Branka e jesam se nasmijala na ono o blogu i "znanstvenom radu". :)))))
OdgovoriIzbrišiMamajac, i kod nas hljeb redovito ostaje, međutim trudim se da ga iskoristim na različite načine jer baš mi je žao bacati ga. U biti, žao mi je baciti bilo kakvu hranu. O kalorijama i melemima - nećemo! :)
Inače, ja onu poparu sa tolikom količinom vode nisam jela i mislim da je ne bi mogla jesti. Ne zvuči mi baš..hm.. ukusno? Vjerujem da griješim, al šta ću? Inače, za ovakvu poparu kakvu ti spominješ, srela sam negdje recept (ne mogu da se sjetim gdje, ali potražiću) da se zove cicvara.
Međutim, ja koliko znam, cicvara je nešto sasvim drugo. Dodaje se i tu kajmak i maslac, ali se pravi od brašna. Po nekima samo sa bijelim brašnom (ta sam vidjela u Zaovinama na Tari), a po nekima sa kukuruznim brašnom ( to sam jela na Kozari). Kako je zaista "ispravno", nemam pojma.