Jučer sam imala day off, a da nisam rekla svojoj koleginici sa kojom se inače i privatno družim da me neće biti na poslu. Nekad u podne sam dobila poruku od S. u kojoj me pita gdje sam i što me nema na poslu. Vratim ja njoj odgovor da su me nazvali s posla i da su mi rekli da više ne dolazim i da u ponedeljak odem da pokupim svoje stvari. Naravno da je ovo bilo daleko od istine, ali sam htjela da je malo zezam, da vidim `oće li zagristi. I zagrizla je. Jako! (čak se i sad smijem dok pišem post). Zove ona mene na mobitelu, a ja joj uporno odbijam poziv jer ne mogu da se suzdržim, a da se ne nasmijem. Vidim ja da je đavo odnio šalu i da S. počinje polako paničiti, i nisam imala kud i nazovem je. Jedva je ona mene čula, koliko sam se smijala. Rekla mi je da će me ubiti i da za ovu spačku se moram debeeeello iskupiti.
Rezime je slijedeći: u ponedeljak moram donijeti najmanje 2 vrste kolača i određenu količinu zrnevlja kukuruza, jer kao dio mog iskupljenja je i klečanje na kukuruzu. :))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))
Pošto sam dala obećanje za iskupljenje, sinoć sam malo vršljala po blogovima da vidim šta da smućkam. Prvo htjedoh vanilice, ali mi se nije dalo da pravim domaći pekmez od kajsija koje čuče u zamrzivaču. Secirajući Maxividin blog, naišla sam na Figaro. Ništa komplikovano rekoh sebi. Kupila oblatne, ali orahe nisam nigdje mogla naći. Da se razumijemo, oraha je bilo, ali užeglih, a takve stvari je grehota stavljati u fine poslasice. :) U kućnim zalihama sam imala samo bademe i lješnjake plus negdje oko kilogram lješnjaka u ljusci (onoj tvrdoj). Na Maxividinom blogu sam "najavila" da ću orahe zamijeniti lješnjacima, ubjeđujući sebe da to neće biti hereza prema ovom kolaču. OK, možda bi neki zagriženi dušebrižnik rekao da To nije To, al šta ćemo. Ja napravila Figaro sa određenim mutacijama i evo šta je ispalo.
Potrebno
- 250 gr šećera
- 250 gr oraha
- 6 žumanjaka
- 6 kašika šećera
- 250 gr maslaca
- 2 oblatne
- čokolada za preliv (opcionalno)
E, sad! Rekoh da nisam koristila orahe, ali nisam koristila ni samo lješnjake. Kopajući po zalihama našla sam samo kesicu od 100 gr lješnjaka, a nije mi se dalo lupati i razbijati one lješnjake u ljusci, naročito pošto sam se sjetila da kolač pravim nekad naveče. :) Jako pametno. :D Kako mi je falilo još koštunjavog voća, dodala sam bademe i to 200 gr. Znači ukupno 300 gr lješnjaka i badema. Prepekla sam ih u mikrovalnoj, ogulila ono što se dalo oguliti i samljela ih na krupnijem rendetu u multipraktiku. Za grilijaž nisam koristila bijeli šećer, već smeđi. Već par godina unazad ja kući rijetko kad imam bijeli šećer. Priznajem da me malo bilo strah kakav će grilijaž biti, jer je šećer taman i prije topljenja, ali se nisam dala obeshrabriti. :) Topila sam ga na jaaako tihoj vatri, polako dok se nije skroz otopio i onda sam ga tako opasno vrelog prebacila na pek papir i brzo kašikom rastanjila. Koliko se moglo. Dok se grilijaž hladio, pripremila sam krem od žumanjaka. E , on me je dobrano napatio. Napatio bi on mene puno više da nije bilo Dadeta sa njegovim zlatnim savjetima. Elem, mutila sam žumanjke sa šećerom na tihoj vatri, non stop ih miješajući žicom i kada su se fino zgusnuli, krknula sam maslac. Ne otopljen, već na sobnoj temperaturi i nasjeckan na kockice. E tu su počele muke. Otopio se i onaj nesretni krem od žumanjaka je počeo da pliva u otopljenom maslacu. Muti, miješaj, moli, vrišti, ma jok. Neće ni da čuje da se sjedini. E tu sam već dobrano popizdila, preručila sve u plastičnu posudu, dodala 2 kašike mlijeka i izmiksala mikserom. Eeee sada je već bila druga priča. Fina konzistencija, kremasto, homogeno. Sva sretna ja, ostavim tu kremu i uzmem da se borim sa grilijažem. Aj da priznam da i nije bila neka velika borba, jer hvala Bogu što mi je puž za godišnjicu kupio multipraktik, pa sam ja nakrkala komadiće grilijaža u multipraktik i dušu mu izvratila sa samo par okretanja na dugme. :) Divota! :)
U krem od žumanjaka, dodala sam mljevene lješnjake i bademe i mljeveni grilijaž. Iako je 90% bio samleven u nekakav kristalni prah, ostalo je par komadića veličine sočiva (leće). Dodala sam i njih, čisto da krcka pod zubima dok se jede.
Ovu sam smjesu nožem fino razmazala na jednu oblatnu, poklopila drugom, preko gornje oblatne sam stavila pek papir i na kraju odozgo natankala jednu enciklopediju, tešku ko tuč! :) Odstojao je tako moj Figaro sa knjigom na glavi jedno 2-3 sata. Zatim sam ga umotala u alu foliju i ostavila ga da prenoći. Jutros sam usitnila jedno 50 gr tamne čokolade sa 75% kakaa i jednu kašiku ulja i nožem taaanko razmazala po gornjoj oblatni. Nije mu trebalo da se puno stisne. Rezala sam ga na tanje i manje komadiće jer je toliko sladak i jak, da zubi ispadaju kada ga se zagrize. Moji kući su oduševljeni, ja sam probala samo malo i meni je presladak plus opasan za moje zdravlje i moraću da ga se klonim. :)
A da li je zadovoljio osvetničke apetite moje S., vidjet ćemo u ponedeljak. :)
Napomena:
U postupku pripreme maxivida je spomenula da je napravila fil sa žumanjcima, jajima i puterom, što me je maaalo zbunilo jer nigdje nisam vidjela ekstra jaja. Vjerujem da se radi o lapsusu, jer je i ovako fil ispao fenomenalan. Dođe ti da ga kašikom pojedeš, onako solo. :)
Maxivida, hvala puno! :)
Ma nikako ne može biti loše i sa mix-om lešnika i badema !!! Savršeno izgledaju a Maxivida je zaista fantastična !!! ;-*
OdgovoriIzbrišiE Nataša, baš si zločesta. Ako, ako i treba da joj spremiš nešto slatko, žena je verovatno dobila još koju boru više od tvojih smicalica.
OdgovoriIzbrišiNadam se da je to novi posao na kome si, i da si se malo opustila u državnoj službi.
Oblande još nisam radila, nisam neki ljubitelj, osim ovih tvojih, a to mama radi najbolje na svetu tako da ja samo pomislim na njih i one magično dolete do mene.
Baš si vrag!
Avanture po figaru su se, vidim, isplatile jer super izgleda! Volim ovakve starinske slastice :))
OdgovoriIzbrišiMeni je figaro jedna od omiljenih poslastica, ali u varijanti koju ja znam od malena, nema coko preliva i mislim da ne idu zumanci u fil, vec se samo topi secer sa puterom i ubace orasi, a mozda ide jos nesto ... nikada ga nisam pravila niti uzela recept od mame. Ovako napravljen ne moze nikako biti los.
OdgovoriIzbrišiA sto se tice koleginice, bas si djavo! Ja bih te bacila na izlomljene olovke da klecis hihihi
A kako si zloćka prava i trebaš da se iskupiš s ovako finim kolačem.
OdgovoriIzbrišiEh u današnje vrijem, nažalost, u ovu šalu bi mnogi povjerovali ali ajde barem ćete se nakraju svi dobro počastiti. :)
OdgovoriIzbrišiFigaro ti izgleda savršeno! :)
Draga Nataša,
OdgovoriIzbrišiPrvo, hvala ti što si napravila Figaro po našem porodičnom receptu! Meni nema veće sreće nego kad vidim da je neko napravio jedan od "mojih" kolača.
Drugo, da budem saaaasvim iskrena, i meni je figaro pretežak kolač (a ja još nisam ni stavljala čokoladu kao što je propisano). Prvo sam ga se nakrkala da me prođe želja, pa sam shvatila da je preteklo ohoho i ostavila ga u frižideru. Onda se on tu povlačio danima, jer nikad nisam smogla snage da pojedem više od jednog parčeta.
OK, sad što se tiče fila. Koriste se SAMO žumanca. Belanca ostaviš za neki drugi kolač. Ta žumanca se umute sa šećerom na gusto, pa im se doda otopljen puter, sve se sjedini, i tek onda se stavlja da se kuva na pari. Meni se sve lepo steglo i izjednačilo. Možda si ti napravila grešku što si puter dodala naknadno, u toku kuvanja?
Eto, toliko od mene i hvala svima na lepim rečima. Voli vas vaša Maxi
Curke, hvala za komentare za figaro i uuuuu za one komentare da sam zloćka! :)))))))))
OdgovoriIzbrišima takva sam vam ja. Uvijek neka spačka i zezanje :)))))
Jelena, jeste, to je novi posao. Još uvijek pod kratkoročnim ugovorm sa tendencijom da pređe u ugovor na neodređeno vrijeme. E onda ima da uživam :)
Maxivida, fakat fulala sam! :)))) Ja sam ih kuhala sa šećerom, pa kada su se zgusnuli, krhnula maslac unutra. Eto ga! :) Nema veze, sve je ispalo kako treba. :)
Žao mi je jedino što bakin recept nisam ispoštovala do kraja. :(
Nataša čestitam! Baš mi je drago, pa i ti malo da daneš dušom! A i sa nama da se malo više družiš i da nas zasmejavaš! Ne znaju oni kakav su dragulj u kancelariji dobili!
OdgovoriIzbrišiEee Jejo, nemoj još da čestitaš, da me ne pu-pu urekneš. :D
OdgovoriIzbrišiMoram ti priznati da kako sam prešla na državne jasle ( u ovom slučaju na kantonalne) :) nemam više toliko stresova. Ne radim više na terenu, nemam dodir sa ljudskim patnjama i lakše mi je. Na ovom drugom poslu mi je neuporedivo lakše jer tu nema toga. Radiš svoj posao i dobro ti je. Jel ti malo ego poraste, kao kod nekih mojih sadašnjih koleginica, odmah te lupe po glavi. Čisto da ti kažu gdje ti je mjesto.
Ja učim na njihovim greškama i ne ispoljavam svoj ego, pa me tako ne udaraju nigdje i ne govore mi gdje mi je mjesto. Jer ja svoje mjesto znam. :)))))))))
Čao Nataša,
OdgovoriIzbrišitaj Figaro ume da bude zeznut za pravljenje, ako hoćeš striktno da se pridržavaš starinskih recepata. Ja sam se jedno vreme držao, a posle rećio da pojednostavljujem. Mogu ti reći da je razlika jedva primetna, a neuporedivo se lakše radi. Evo kako ja to sada radim. Umutim žumanca i šećer i dodam malo mleka. Bez mleka je previše gusto. To malo kuvam na pari, i dodam margarin iz kog sam izbacio vodu. Zagrejem ga i sipam samo masnoću. Voda ostane na dnu. Mikserom sjedinim a ako neće onda još malko mleka (kao i ti) pa će se sjediniti. U tu smesu sipam orahe (krupno mlevene) a preko njih onaj vreli karamelizovani šečer. Varjačom sjediniš i KRAJ.
I Maxividin način je odličan. Ona umuti na hladno žumanca i šećer, i to dugo muti. Kad tako radiš onda ti treba samo par minuta kuvanja na pari i možeš ubacit puteri ili margarin. Na žalost u maxividinoj sveščici stoji i to sa hlađenjem karamela, i razbijanje istog, a to je sve gotovo bespotrebno. Znaš kako znam. I moj recept je bio sličan tome. Samo još strašniji. Kod moje bake je taj šećer sipan preko celih oraha a kad se ohladi, onda se to tucalo u avanu ili u staroj šerpi pa se tako usitnjeno ubacivalo u žumanca kuvana na pari. E sad ona je to još par minuta kuvala zajedno, i otopila veliku većinu tog karamelizovanog šećera, zagrevanjem sa žumancima. Otud meni hrabrost da izbacim taj budalasti deo sa hlađenjem,i mogu ti reći da je to sve na kraju gotovo isto.
Uostalom probaj. A lešnici i bademi ništa pod milim bogom ne smetaju kao zamena za orahe. Samo nemoj nikad peći badem, jer to je jako loše. Lešnik uvek peci, a badem nikad.
Čao Nataša, izvini nisam dugo dolazio, no konačno je ludilo završeno.
Dade, pročitala sam tvoje savjete ispod Maxividinog bloga, ali moram nešto da ti priznam; bilo me strah sipati onako vreo rastopljeni šećer u čitavu tu smjesu. Slijedeći put kada ga budem pravila, a praviću ga sigurno jer su moji pobudalili za njim, uradiću onako kako ti radiš. I još nešto me zanima, zašto se badem nikad ne peče?
OdgovoriIzbrišiDrago mi je da je ludilo završeno, Sveti Januar polako odlazi, a ti ćeš konačno malo da dahneš. :)
Čao Nataša,
OdgovoriIzbrišiu pravu si što se plašiš istopljenog šećera. Kad ti kane na ruku, dobijaš opekotine trećeg stepena, što baš i nije prijatno. Zato molim te pazi. Nikad nemoj da ga stružeš sa zidova da bi SVE SIPALA. Pusti ga na miru. Jeftin je i može nešto i da se baci. Kolko iscuri iscurelo je.
E sad imaš dve varijante čak 3. Možeš sipati karamel u žumanca, i kad to uradiš, žumanca će početi da vriju i da rastu. Zato je obavezno da ti lonac bude dubok i napunjen žumancima (i puterom) ispod polovine. Nakon pola minuta ova reakcija će se smiriti pa možeš mirno da promešaš svu tu vrelu smesu i da ubaciš orahe.
Drugi način je da ubaciš prvo orahe, ali da ih ne promešaš, nego na orahe da sipaš karamel, pa će taj karamel delimično da sklizne sa oraha u žumanca a delimično i da se zadrži na njima i čak da se malko i prohladi dok ti prestaneš da piljiš u sve to i da se čudiš.:))) Dobro je to kad se ti orasi malo zapeku sa tim karamelom a dobro je i kad se on ponegde i stvrdne. To je onaj efekat kad se šećer gricka u Figaru. Znači nemoj preterati sa hlađenjem, ali 30 sekundi mu neće škoditi. Sve to promešaj i istresi na oblandu.
Treći način je naj lakši i možda bi bilo bolje da tako radiš bar taj prvi put. Ubaci orahe u žumanca i promešaj varjačom, a onda sipaj i karamel u sve to. Tada neće mnogo da peni, sasvim malo, jer su orasi ohladili žumanca pa karamel nije u stanju da svojom temperaturom pravi burnu reakciju kao kad se sastanu vrela žumanca i vreo karamel. Znači sipaš karamel i promešaš i kraj priče. U takvoj smesi se neće grickati karamelizovani šećer, ali uvek se nešto gricka u tim žumancima, jer ta količina šećara ne može nikad da se istopi u tako malo žumanaca. Uostalom uverićeš se i sama.
Što se pečenja badema tiče, stvar je ovakva. Kad se lešnik ispeče u rerni, on pojača svoj ukus. Isto radi i orah ali nešto manje. Ako ispečeš badem dobijaš jedan sasvim novi ukus. Ne kažem ja da je to loše. Posoljen badem zapečen u rerni na 150 stepebu (i to tačno 20 minuta)je moja omiljena grickalica, ali taj badem više nije za kolače. Njegov ukus sada više pripada slanim jelima. Viđala si gomilu recepata gde se on stavlja u slana jela i uvek se zapeče. Eto zato nemoj da ga pečeš kad ga koristiš u kolačima. Prvo ništa ne dobijaš, jer ukus badema se sasvim gubi. Drugo, ako pečeš samo 3 minuta duže, on će unutra da požuti i počeće da gorči. Nije lep čak ni kad je posoljen pa gorči, a u kolačima ti takav ukus stvarno ne treba.
Naravno, ovo je zbilja stvar ukusa. Verujem da će biti dosta onih koji će tvrditi da je tek zapečen badem ono pravo što treba staviti u kolače. Šta da ti kažem. Možda su oni i u pravu, ali meni se TO ne sviđa. Probaj pa odluči. To je jedini način.
I ja sam mislio da je ludilo završeno i taman se opustio, dok nisam shvatio da mi je za Petak poručeno 14 torti i desetak kila kolača.
...ludnica je kanda ostala otključana...:)))
Čao Nataša :)
Hvala ti Dade na savjetima za karamel. Slijedeći put ću probati treću (najlakšu) verziju i neću više da mučim multipraktik za koji sam ustanovila da je sav izgreban od grilijaža. :((((
OdgovoriIzbrišiŠto se tiče pečenja badema, volem ih i ja onako slane i pečene i ne samo bademe, već i lješnjake :) i nemoj molim te da me biješ što ću da ti priznam da ja volim taj promijenjen okus badema u kolačima. Znaš li zašto? U doba Ante Markovića gdje smo živjeli kao bubrezi u loju dešavalo se da se u*****o od tolike količine čokolade. Šta ćeš, siročad. :( Elem, bile su neke fine čokolade sa bademima, a badem pečen. Mhm.. sram te bilo što u 06:35 ujutro ja moram da mislim na čokoladu!!!! #%$#%&%$#$%&%$#$%&%$#$%&%$#$%&%$#$%&%$#
A što se tiče ludnice.. eeeeeee 14 torti i tonu kolača....samo bi išla od jedne torte do druge i mirisala. Ko kokain.. Vidiš? Od svog posla nikako da se odvojim. Čak ni kada je riječ o tortama. :)
Hvala bogu Nataša, da imaš pravo da ti se sviđa svaki ukus koji ti prija. Ne kažem ja za badem da ima loš ukus od pečenja, baš na protiv, ali on je obrnut od svakog drugog koštunjavca. Svi koštunjavci pojačaju intenzitet ukusa, nakon pečenja, od pistaća, kikirikija (on možda i nije koštunjavac, ali ima da bude dok ne završim rečenicu) zatim lešnika, oraha...
OdgovoriIzbrišiSamo badem ima poseban način pojačavanja svog ukusa. Znaš kako. Skokneš do Kninske krajine, i tamo kupiš badem. Samo taj badem ima u sebi 30% onog gorkog zrna koje miriše onako kako gorak badem treba da miriše. Ima neki otrov istog mirisa, ne mogu da se setim imena, a verujem da znaš o čemu pričam. E vidiš samo od TOG badema možeš napraviti PRAVI MARCIPAN. Naprosto tih 30% gorkih zrna daju aromu marcipanu, a to je upravo aramo koju bih ja voleo da osetim kad stavim badem u usta. Naravno ovaj Kalifornijski koji svi koristimo, jedva da ima senku senke te arome. Zamisli sad i to malo bukea uništiti pečenjem u rerni. Eto otud razlika u mom i tvom ukusu, ali se potpuno slažemo, da taj novi ukus koji se dobije pečenje, uopšte nije loš. Jedino što to nije ukus badema.
Inače slažem se što se tih čokolada sa bademom tiče. Ja i inače mislim da mi možemo doživotno da tragamo za savršenim kolačem, ali nikad nećemo dostić po ukusu, savršenstvo koje se zove MILKA SA LEŠNIKOM.
I da ti pravo kažem, sramota je to priznati, kod mene u kući nikad nema kolača. Ali uvek u vratima frižidera stoji bar jedna Milka sa lešnicima. Ne pravim pitanje dal su krupni ili lomljeni.:)))
Čao Nataša
Javi kad napraviš Figaro.
E Dade, tačno znam na koju vrstu badema misliš. I super je što ti obožavaš baš tu aromu, koja je mene, kada sam bila mala podsjećala na ono bijelo "Karbon" ljepilo što se prodavalo u plastičnim kutijicama. :)))))) Iz tog razloga, da ne budem bezobrazna i da kažem khm.. smrada, ja ne jedem ni marcipan. :)))))
OdgovoriIzbrišiJa se toplo i iskreno nadam da zbog ove svoje izjave neću biti "utepana", ako budem imala prilike da te ovog ljeta upoznam u Belom vam gradu. :))) Oko čokolade sa lješnjacima neću da pričam. Ni o onoj sa nugatom. Uh, odoše sline gdje ne treba. :P
Dade, taj otrov se zove cijanid. Osetis miris badema i to je zadnje sto ces odetiti :))
OdgovoriIzbrišiNatasa, mrzela sam karbofix lepak zbog tog mirisa (a i nije bio neki lepak) a volim marcipan ... ali sve to nije bitno, zove me ovaj figaro da ga isprobam :)
iju! Od kolača, lepka, pa do cijanida. Bome smo napredovali, nema šta! :))))))
OdgovoriIzbrišiTaci, e jesi me nasmijala sa drugom rečenicom. :))))))))
Što se tiče Figara, pravi, samo da znaš da je to čudo poprilično adiktivnog karaktera. Užas jedan. :)
Hvala Taci,
OdgovoriIzbrišiuvek mešam arsenik i cijanid, i nikad ne znam koji na šta miriše. Zato sam i prestao da ih koristim, još ću se i otrovati ovako rasejan :)))
Nataša nisi ti jedina koja ne voli marcipan jer smrdi na karbofiks. U moje vreme je to bio jedini lepak, i mi smo ga valjda zato koristili samo za lepljenje papira. Ove mlađe generacije čim čuju reč lepak, oni ga trpaju u kesu i počnu da udišu, ne bi li se "naduvali". Verujem da to objašnjava tako masovnu pojavu averzije prema marcipanu, jer opšteje poznato da se od karbofiksa nećeš ovajditi :)))
Hoću li se ja ikad uozbiljiti?
Odgovoriću ti samo na zadnje pitanje: teško.... :D
OdgovoriIzbriši