Nema ga boljeg. Možda zato što smo ja i brat odrasli uz ovaj pekmez ili zato što je stvarno ekstra dobar. Neuobičajen je, jer nije maziv, nikad ga nismo jeli sa hljebom, već smo mackali kašičicama. :))))) Moja se djeca takođe slade tako. :)
Mama ga više ne pravi, kaže nema za koga, ali ja nastavljam sa tradicijom; greota je da mi djeca odrastu bez sjećanja na ovu divotu.
Doduše, godinama sam ga malo promijenila, ali je generalno, koncept ostao isti. Mama ga je pravila bez grožđica, vanilije i ruma. Ona je dodavala kašiku-dvije tamnog vinskog sirćeta. Ja sam ga par godina zaredom pravila sa dodatkom čokolade, a u zadnje vrijeme samo i isključivo ovu varijantu.
I mislim da mu ne treba mu mnogo uvertire. Kao i za sve fine stvari, riječi ponekad budu suvišne.
Potrebno (količine prilagoditi prema vlastitim željama)
- 2 kg crnih šljiva
- 100 gr suhog grožđa
- 700 gr smeđeg šećera (ja koristila Cassonade)
- sjemenke od 1 štapića vanilije
- 2 supene kašike cimeta u prahu
- rum
Postupak
Šljive oprati, očistiti od koštica i prepoloviti. U pleh od rerne poredati šljive sa kožom prema gore, ali u jednom sloju. Između šljiva staviti grožđice. U posudu izmješati šećer, vaniline sjemenke i cimet. Prekriti šljive ovom mješavinom šećera i staviti u zagrijanu rernu na 200 C. Pošto su šljive u jednom sloju, ne treba im puno da se zapeku. Meni obično treba jedno 20 minuta, nekad ni toliko. Sve zavisi od šljiva, koliko će soka da puste. Par minuta prije nego su gotove, dodati jedno 2 kašike ruma i vratiti u rernu.
Gotove su kada im meso postane crveno, a sok postane kao sirup, izrazito tamne boje.
Vaditi velikom kašikom u tople tegle i odmah ih zatvoriti poklopcem i prevrnuti ih naopako da tako odstoje pet minuta, pa ih ponovo okrenuti poklopcemm prema gore.
U taj isti pleh ponovo poredati šljive i ponoviti čitav postupak, dok se ne potroši čitava količina šljiva.
I to je to.
Napomena!
Ono na šta treba obrnuti pažnju je dužina pečenja. Ne treba ih peći puno, jer kada se ohlade, stisnut će se malo. Najbolji pokazatelj da su gotovi (osim po tamnoj boji sirupa) je kada se kašikom zagrabe šljive, da taj sok ili sirup ne curi u mlazu, već da kaplje.
Ovaj ću recept iskoristiti kao ulaznicu za blog igricu Ajme koliko nas je, čija je ovomjesečna domaćica naša virtuozna majstorica pita, Snježana sa super namirnicom koja nas polako uvlači u ljepote jeseni. :)
Ma, di si nam ti nestala...;))) vidim da se zimnica uveliko pravi, nema zime kad se sve teglice lepo poredjaju na policu... da znas da mi se svidja recept sa svim tim dodacima, nisam nikada stavljala u pelmez nista drugo sem voca i secera, a verujem da fino zamirise ceo sprat dok se pece!;)))
OdgovoriIzbrišiEeeee tu sam, tu sam. Vratija se Šime i donija još recepata. :))))))
OdgovoriIzbrišiJa nakuhavam ko za vojsku. I ajvar sam već napravila. :)))))))
Inače, lijep je ovaj pekmez. Nekoliko aroma, fino, mirišljavo, slatko, zove na još :)
Nikad nisam pekmez pekla u pećnici, ali mi se sviđa činjenica da je to za čas gotovo - nema uklanjanja pjene, stajanja kraj šparheta i miješanja. Recept je isto odličan. A "hrčkov arsenal" iz naslova mi je predobar.
OdgovoriIzbrišija sam prošle godine prvi put napravila pekemez u pećnici i jako mi se dopalo to što ne moraš stalno miješati i paziti da ne izgori
OdgovoriIzbrišimislim da ovaj pekemz i jest najbolji baš dok se samo žlicom grabi, ja sam ga prošle godine samo tako i potrošila, šteta da se negdje drugdje troši :)
Divan je! jako volim pekmez od sljiva na sve nacine! Ovakav nikad nisam jela, ali mi se bas dopada... :)
OdgovoriIzbrišiZnači, više kao slatko, manje kao pekmez. Obožavam slatko, samo ja onda ne mogu stati na žličici i vodi, nego, hajde, pola teglice! Ovo izgleda fantastično, a sigurno je takav i okus.
OdgovoriIzbrišiKrasan prkmezić, samo ove godine slabo rodile šljive, no bit će za koju teglicu.
OdgovoriIzbrišiNisam nikad probala peći, uvijek samo kuham. I dodajem doduše samo limun, vaniliju i rum, ali pretpostavljam savršenstvo o kojem govoriš, jer znam da miriše božanstveno. Vjeruješ li mi da ga imam, moji vole isključivo želee i pekmeze, gdje se ne osjete komadi voća valjda deset godina starog i još uvijek je besprijekoran, znam ga staviti u umake od mesa. Naravno kad otvorim ide u hladnjak. Boja tvog đžema na fotkama je neodoljiva! :)
OdgovoriIzbrišiProvereno, dobro. Ja obozavam ovaj pekmez i godinama ga pripremam (samo na ovakav nacin). Ne koristim rum, smedji secer i grozdjice sto mislim da je propust. Po tvom recepticu vidim kako je to dobra kombinacija. Svidja mi se, mnoooogooo...
OdgovoriIzbrišimoj najdraži pekmez-od šljiva. Super ti je receptić, baš krasno izgleda
OdgovoriIzbrišiUh što dobro izgleda ! Predobro izgleda !!
OdgovoriIzbrišiU okus mu niti najmanje ne sumnjam. Ja sam ga lani radila sa crnom čokoladom, a sada ću isprobati ovaj tvoj. Javim dojmove :)
Hvala cure! :)
OdgovoriIzbrišiFakat ima nešto u tom pečenju šljiva za pekmez. Ne samo što ne stojiš nad šerpom, već onaj šmek posebni, pa kad se kožica malo zapeče, pa kao krcka. Mhhh, nema teorije da se ovakva tekstura i ovakav okus dobije drugačijom termičkom obradom.
Uglavnom, kod nas kući je ovaj slatko/pekmez - zakon. Iako ne odbacuju ni žele od kupina. :)))
nikad nisam pekla sljive za pekmez, a evo jutros vec naisla na 2 recepta sa pecenjem.sto ce reci - mora se!
OdgovoriIzbrišiMi smo radile od bresaka i suhog grožđa, ali sad kad vidim ovu kombinaciju, čini mi se da ću i to morati napraviti. Vjerujem da šljive i suho grožđe daju poseban okus.
OdgovoriIzbriši(Maja)
Lusitania, fini je šmek pečeog pekmeza. Definitivno vrijedi probati :)
OdgovoriIzbrišiJeka i Maja, poseban, poseban, uz cimet i rum, prava jeseska rapsodija :)
A ja ću da probam pekmez/džem od breskvi. Nikada ga nisam pravila, niti ga jela. :(